Stranci u Srbiji

„Treći put kad sam došao u Srbiju, odlučio sam da ću tu živeti. Tada sam shvatio da je Srbija interesantno mesto koje ima dosta toga da ponudi“.

Ovo su reči Britanca jamajčanskog porekla koji želi da se preseli u Srbiju. Eugene Carbado (Judžin Carbado) rođen je u Birmingemu, ali se pre sedam godina preselio u London. Sada radi kao programer, uči srpski i povremeno nastupa kao DJ.

Na pitanje zašto želi da se preseli u Srbiju iz razvijenije Britanije, odgovara:

„Nije zlato sve što sija. A drugo, sve zavisi od perspektive. Nekom je Srbija dobro mesto za život, nekom ne. Ja sam već živeo na Zapadu i tu za mene nema ničeg novog. A u Srbiji mogu da iskusim nešto novo. Upoznao sam dosta ljudi koji bi se preselili jer je drugačije od onoga na šta su navikli.“

Judžin je veoma pozitivna, energična i svestrana ličnost. Studirao je gastronomiju dve godine i voli da kuva, ali je odustao jer je u toj industriji u Engleskoj velika konkurencija. Nakon toga, radio je u kazinu 18 godina kao krupije, a potom se samostalno obučio za programiranje. Kao DJ nastupao je u srpskoj prestonici.

„Publika u Londonu i u Beogradu je drugačija, drugačija je atmosfera, ali ono što nas spaja jeste da svi volimo disko. Ja volim vaše pesme iz 80-ih – Zdravka Čolića, Olivera Mandića, Bebi Dol. A znam i za srpsku majku Cecu.“

Tražio turistički nepopularnu zemlju i došao do Srbije

U Beograd je prvi put došao 2017. godine. Bilo je to negde oko ponoći i idealno vreme za noćni provod. Poznanica ga je odvela u klub Mladost, ludost, radost, gadost. Nakon neverovatne žurke po kojima je Beograd poznat, uputili su se u pekaru gde mu je predloženo da uzme burek i jogurt.

„Bio je to odličan obrok“.

Od tada je probao pljeskavicu, sarmu, karađorđevu i domaće sireve. Dobio je recept za sarmu pa planira i sam da je napravi. Kada mu nešto od kuhinje sa ovih prostora nedostaje, odlazi do prodavnice sa proizvodima sa Balkana – Magaza koja se nalazi u Londonu.

Prva poseta Srbiji bila je zapravo iz radoznalosti. Judžin je hteo da iskusi mesto koje „nije toliko popularno“ i gde do sada nikada nije bio. „Guglajući“, pronašao je Beograd. Prvi utisci o zemlji o kojoj nije znao puno i za koju nije imao nikakva očekivanja, bili su iznenađujuće pozitivni.

„To jeste bila ljubav na prvi pogled. Ono što sam se vremenom uverio o ljudima u Srbiji jeste da, ako si ti prijateljski nastrojen, i oni će biti otvoreni. Rezonirao sam odmah sa kulturom, ljudima i hranom. Zaista neverovatno.“

„Srpski jezik težak, ali gde ima volje, ima i načina“

Kako voli da upoznaje druge kulture i jezike kroz putovanja, Judžin putuje vikednom po Evropi (city break). Tako je često odlazio u Berlin i jedno vreme mislio da će se tamo preseliti.

„Međutim, od noćnog života u Berlinu, nisam dublje upoznavao taj grad. Nemački je težak, a ja smatram da je jezik važan da biste upoznali neku zemlju. Tako sam odustao od Nemačke.“

„Težak mi je i srpski, ali verujem gde ima volje, ima i načina. U početku sam imao nastavnicu koja mi je pokazivala gramatiku. Dođavola sa padežima (smeh). Gledam serije i filmove i to mi je od velike pomoći.“

Za učenje srpskog jezika Judžin koristi i podcast koji se zove Serbian language podcast.

„Zaista mi se jako sviđa podcast. Ima puno informacija. Učio sam padeže na podkastu jer je to teško za ljude iz Engleske. Jer za mene nema smisla, ali kad učiš, možeš da vidiš zašto je bitno.“

„Smederevo me je oduševilo“

Judžin je, osim Srbije, posetio Hrvatsku, Bosnu i Crnu Goru i poneo najlepše uspomene u Britaniju.

„Jednom sam sedeo sa prijateljima i na televiziji se prikazivala turistička emisija o Bosni. Priroda je bila neverovatno lepa i ljudi sa kojima sam bio su bili oduševljeni. Rekao sam im da bi bili iznenađeni kada bi otišli tamo“.

Osim Beograda i Novog Sada, kaže da mu je Smederevo ostalo u lepom sećanju, a planira da poseti i Golubac.

„Smederevo je zaista lepo mesto. Tvrđava je baš velika i bio sam u momentu zalaska sunca. Prelepo je bilo. Obišao sam je celu, dok u Engleskoj ne možete da zavirite u svaki ćošak na tvrđavi.“

„Imidž Srbije u Britaniji negativan zbog rata, ali sve to zaboravite i dođite“

Kada je reč o imidžu Srbije u Britaniji, Judžin kaže da neki Britanci ne znaju ni gde je Srbija.

„Neki prokomentarišu da je tamo veoma hladno, misleći na Sibir“.

On objašnjava da je situacija takva jer Britanci nemaju puno prilike da slušaju o Srbiji u medijima, osim ako nije reč o relaciji Srbija-Kosovo.

„Rat je ovde u medijima bio dosta propraćen. Mislim da mediji više izveštavaju o lošim, nego dobrim stvarima. Osim toga, ništa se više ne može čuti o Srbiji“.

Međutim, pre nekoliko godina imao je priliku da poseti Kosovo. Utisci su mu potpuno drugačiji od onog što se može čuti u medijima.

„Toliko su prijateljski nastrojeni, jako dobra energija i dobar provod. Nisam još posetio srpske manastire, ali svakako planiram.“

Verujući da je jedini način da se neka zemlja upozna tek kada se neko vreme provede u njoj, njegov savet svima koji imaju predrasude o Srbiji je:

„Sve što ste mislili o Srbiji, zaboravite. Otvorite se za nova iskustva i prepustite se.“

Digitalni nomad

Mnoge zemlje imaju nešto što se zove digital nomad visa koja omogućava ljudima da žive u bilo kojoj zemlji, a da online rade za kompaniju iz svoje države. To je praktično privremena boravišna dozvola koja postoji kao mogućnost i u Srbiji iako nije članica EU. Ona traje godinu dana i svake naredne se obnavlja.

Ovu mogućnost iskoristiće i Judžin kada se preseli u Beograd. To će biti za godinu-dve dana, jer je tek počeo novi programerski posao u Britaniji i mora još da uči od kolega u kancelariji.

Za dobijanje ove vize, osim dokaza o zakupu stana, zdravstvenog osiguranja, potvrdi o zaposlenju u matičnoj zemlji, dokazu o uplati takse, potrebno je priložiti i potvrdu o mesečnoj plati koja treba da bude minimum 3.500 evra.

„Taj iznos koji Srbija traži za digital nomad visu je jedna od najvećih suma u odnosu na druge zemlje. Na primer, Portugal traži od vas da minimalna plata bude 600 evra.“

S obzirom da će živeti u Srbiji, a biti zaposlen u britanskoj kompaniji, postavlja se pitanje da li je jedan od razloga preselja u Beograd mogućnost lagodnijeg života.

„Tačno je da će biti lakše živeti u Srbiji zbog troškova života, ali imate i primere da neko iz Srbije radi za britanske firme. Na primer, IT firma u kojoj ja radim zapošljava ljude u Srbiji. Mi imamo i našu kancelariju u Beogradu“.

Judžin će se  preseliti u Beograd za godinu do dve dana. Toliko procenjuje da mu je potrebno da postane samostalan u programiranju gde mu neće biti potrebna pomoć kolega iz kancelarije u Britaniji.

Za to vreme planira da nauči srpski kao maternji.