Kanađin u Srbiji
Srbija i dalje ima negativan imidž u Kanadi zbog ratova 90-ih i nije popularna turistička destinacija za Kanađane, kaže Kanađanin John Bertao. Međutim, on dodaje da stereotipi ne treba da zaustave njegove sunarodnike da posete Srbiju jer je njegovo iskustvo sa ljudima bilo veoma pozitivno.
„Moja generacija i ja smo bili deca i tinejdžeri kad je bio rat na Kosovu i bombardovanje. Dosta smo to pratili u medijima i mislim da negativan imidž koji Srbija ima u Kanadi dolazi od toga. Ali to ne treba bilo koga da spreči da poseti Srbiju. Treba čuti i drugu stranu. Politika je jedno, ljudi su drugo. Ovde sam nailazio na pomoć kad god mi je bila potrebna. Zaista bih preporučio Kanađanima da iskuse ovu zemlju iz drugog ugla.“
John je rođen u Torontu, ali su njegovi roditelji Portugalci koji su emigrirali u Kanadu. Trenutno živi u Britaniji, ali zapravo pola godine provede putujući po svetu jer mu posao online učitelja engleskog, psihologije i programiranja omogućava takav život.
Taksisti skupi, „Soko“ bolji od kanadskih vozova
John je bio više od mesec dana u Beogradu i Novom Sadu. Na prvu posetu Srbiji podstakla su ga iskustva ljudi sa društvenih mreža.
„Gledao sam jutjubera, Amerikanca Čarlsa Katera (Charls Cather) koji promoviše Srbiju na društvenim mrežama. Osim toga, moj prijatelj sa fakulteta obišao je celu Evropu vozeći bicikl i još tada mi je rekao da je Srbija najsrdačnija zemlja u kojoj je bio. To je nešto što tipičan Kanađanin ne bi očekivao i zato sam odlučio da se sam uverim.“
Po sletanju na beogradski aerodrom, Džon se nije uputio do taxija kao što to radi većina stranaca. Dobro se informisao da su taxisti na aerodromu nemilosrdni prema strancima. Zato je bio rešen da koristi javni prevoz, ali do njega nije bilo lako doći.
„Kada sam sleteo na aerodrom, pratio sam znake kako bih došao do autobuske stanice. Međutim, u jednom momentu znakova više nije bilo i počeo sam da lutam okolo. Na sreću, naišao sam na nekog dečka iz Srbije koji je bio jako ljubazan i pomogao mi da dođem do stanice. Onda sam morao da čekam autobus 40 minuta, ali bio sam odlučan da idem javnim prevozom.“
Mnogo bolji utisak na njega je ostavio novi, brzi voz Soko. Njime se vozio od Beograda do Novog Sada gde je i proveo najviše vremena jer ne voli velike gradove.
„Tačno 34 minuta mi je trebalo od Beograda do Novog Sada. Novi voz je odličan. Mnogo bolji od bilo kog kanadskog jer je železnički saobraćaj u Kanadi užasan“.
Restorani jeftini, ali neke namirnice duplo skuplje nego u EU
U Beogradu je iznajmio stan, ali je bio iznenađen što mora da ga plati u kešu i to u evrima.
„Bilo mi je čudno što su mi tražili da platim u evrima jer je vaša valuta srpski dinar. I osim toga, tražili su mi keš, što je za mene iznenađujuće, jer Kanađani sve plaćaju karticom. Međutim, u marketima sam bez problema plaćao karticom.“
Iako voli da kuva, kaže da u Srbiji za tim nije bilo potrebe jer su restorani „jeftini“ u odnosu na ono što je iskusio u drugim zemljama.
„U restoranima nisam potrošio više od 10 dolara po oborku. Jednom sam jeo neko svinjsko mesu i najeo sam se kao nikada do sada.“
Za razliku od restorana, Džon kaže da su neke namirnice u marketima iznenađujuće skupe.
„Neki proizvodi u Srbiji su vrlo pristupačni kao što je flašica vode koja je pola dolara ili hleb koji je oko jednog dolara. Međutim, neki dan sam kupio kesicu mocarela sira i to je dva puta skuplje nego u Engleskoj ili Poljskoj.“
Kada je reč o troškovima života, dodaje da mu je jasno da građanima Srbije ni pomenuti restorani nisu jefitini s obzirom na zarade. Međutim, ističe da ni Kanađani ne mogu da žive lagodnije bez jako dobre zarade budući da je obična „kućica“, kako kaže, oko milion kanadskih dolara.
„Sredite javne toalete“
Uz sve pozitivno iskustvo sa železičkim saobraćajem, hranom i ljudima, ima jedna stvar koju će pamtiti po lošem.
Javni toaleti.
Kako izgledaju javni toaleti u Srbiji, imao je priliku da vidi na Jutjubu, a sada se i sam uverio.
„Možda javni toaleti sada nisu baš kao kada je Čarls stigao u Srbiju, ali i dalje su loši. Stanje u srpskim toaletima je kao u kanadskim 90-ih godina. Definitivno ih treba srediti.“
Džon svoj put po Evropi nastavlja u Švajcarskoj. Tamo će posetiti prijatelja koji je pre nekoliko godina imao nezaboravno momačko veče u Beogradu.
