Bangladeš stanovnici
Suprotno rasprostranjenim predrasudama o Bangladešu kao siromšnoj i nebezbednoj zemlji, mladić iz ove južnoazijske zemlje Sohan Mahmud za Serbiaindeed kaže da je Bangladeš ekonomski najbrže rastuća zemlja na svetu, demokratska i gostoljubiva. Ipak, prisutna je razlika između izrazito bogatih i siromašnih, kao i korupcija, te on već sedam godina živi u Kini.
Bangladeš je zemlja u Južnoj Aziji i graniči si se sa Indijom, Nepalom, Butanom i Mjanmarom. Jedna je od najmnogoljudnijih zemalja sveta sa 165 miliona stanovnika i jedna je od najgušće naseljenih zemalja. U glavnom gradu Daki živi čak 40.000 stanovnika na jednom kvadratnom kilometru. Najveći procenat stanovnika su Bengali, govore bengalskim jezikom i ispovedaju islam.
Bangladeš je u prošlosti bio veoma siromašna zemlja na šta je većim delom uticala politička situacija i trvenja sa Indijom i Pakistanom, ali i veoma česte razorne poplave. Od dobijanja nezavisnosti 1974. godine, počeo je da se razvija. I zvanična statistika pokazuje da je Bangladeš uspeo drastično da smanji siromaštvo i da stane u red zemalja u razvoju.
„Ljudi u mojoj zemlji su veoma vredni. Tekstilna industrija je značajan segment naše ekonomije i po tome smo poznati“, kaže Sohan Mahmud.
Tekstilna i odevna industrija su ekonomski stub Bangladeša koji je doprineo prelasku zemlje iz siromašne u zemlju sa rastućom ekonomijom. Izvoz odeće čini oko 80 odsto ukupnog izvoza Bangladeša i u ovom sektoru rade uglavnom žene (80 odsto ukupne populacije).
Sohan Mahmud je rođen u selu Shariatpur i njegova porodica živi od poljoprivrede. Diplomirao je poslovnu administraciju u Daki, a trenutno radi kao digital marketing menadžer u jednoj kompaniji za dizajn enterijera u Hong Kongu. Uskoro planira da se vrati kratko u Bangladeš, a potom da se trajnije stacionira u nekoj zapadnoevropskoj zemlji.
Za Serbiaindeed govorio je o načinu života u Bagladešu, hrani, kulturi, razlikama u odnosu na Zapad, prenaseljenosti u njihovim gradovima i nezdravoj vodi za piće.
- Koja su tvoja najlepša sećanja na Bangladeš?
Najlepša uspomena mi je proslava Bajrama u mom selu još dok sam bio dete. Toga dana ustajali smo rano ujutru i odlazili na reku da se okupamo. Po povratku sa reke, jeli smo slatkiše i brojne poslastice koje se pripremaju za praznik. Nakon toga odlazili smo u džamiju gde se okupljao ogroman broj ljudi na molitvi. Ceo dan smo potom proveli u druženju sa komšijama i prijateljima.
Kada je reč o lepoti moje zemlje, najviše bih istakao divnu prirodu, reke, planine i poljoprivredna polja u selima.
- Čime se ljudi bave u selima, a kakvi su poslovi u gradovima?
Ljudi u selima se bave poljoprivredom. Uzgajaju različite biljke kao što su pirinač, juta, žitarice, kukuruz i različite vrste povrća. Manji broj ljudi na selu ima neki mali biznis. Što se gradova tiče, ljudi su zaposleni u najrazličitijim granama industrije kao i svugde na svetu.
- Ali s obzirom da se suočavate sa velikim poplavama, kako preživljavaju ljudi u selima?
Poplave su veoma česte i agresivne. Do sada je razvijen sistem zaštite kada se ljudi pripremaju za nadolazak voda odlazeći na sigurna skloništa. Što se tiče poljoprivrednih kultura, to često bude sve uništeno.
- Ako se malo udubi u istraživanje života u Bangladešu, pronađe se i podatak da postoji problem sa nezdravom pijaćom vodom. Da li je to situacija sa većim delom zemlje?
Da, to je tačno. Iako 98 odsto Bangladeša ima pristup vodi iz tehnološki unapređenih cevi, kvalitet vode je nizak. Bakterija ešerihije koli prisutna je u 80 odsto privatnih vodovoda i bunara.
Neki ljudi kupuju vodu, ali većina pije tu iz vodovoda i nemaju nikakvih zdravstvenih problema. Verovatno su već navikli.
- Da li postoje velike socijalne razlike između bogatih i siromašnih?
Da, to je veoma izraženo. Bogati akumuliraju ogroman novac, a porezi su mali. Sa druge strane, siromašni ne mogu da izađu iz tog kruga preživljavanja. Na sve ovo utiče i korupcija i ne tako moralni načini bogaćenja.
Posledice pandemije i ukrajinsko-ruskog rata se i tamo osećaju. Život postaje sve skuplji, a plate ne prate tu inflaciju.
- Kakav je obrazovni sistem u Bangladešu? Na interenetu se navodi podatak da je pola populacije nepismeno?
Taj podatak o nepismenosti se bazira na anketi koja je sprovedena u prošlosti. Oko 75 odsto ljudi u Bangladešu jeste pismeno. Država omogućava besplatno osnovno obrazovanje za sve i besplatno obrazovanje na svim nivoima za žene.
- Kada se pogledaju fotografije javnih puteva u Bangladešu, vidi se da je saobraćaj jako gust, a postoje i podaci da je vrlo nebezbedan. Šta je uzrok takvoj situaciji u saobraćaju?
Saobraćaj jeste jako gust. Ne bih rekao da je prenaseljenost problem, nego loši urbanistički planovi. Ali, ta situacija se polako popravlja i sada je malo bolje.
- Kakav je položaj žena u Bangladešu? Da li imaju jednaka prava kao i muškarci?
Žene su uključene u sve segmente društva. Negde je to više, negde manje, ali ne postoje izrazite razlike kao u nekim drugim zemljama. Devojke se školuju, niko im to ne brani. Istina je da postoje religijske škole u koje idu žene, ali i njihovi programi su poslednjih godina poboljšani.
- Kakva je bangladeška ishrana?
Različita od one na Zapadu. U velikim gradovima u Bangladešu postoje restorani brze hrane poput MaCdonaldsa i KFC-a, ali ja lično volim našu tradicionalnu hranu. To su različite vrste mesa, govedina, piletina, riba, zatim povrće i žitarice.
Tipična nacionalna jela su jela od mesa, govodine, piletile ili ribe sa začinima kao što su kurkuma, kim, korijander, djumbir, cimet, čili.
- Da li je Bangladeš bezbedan za turiste? Da li li imate turista?
Apsulutno je bezbedan za turiste. Mi smo veoma gostoljubivi prema svim gostima. Pogotovo ljudi u selima koji nemaju često priliku da budu u kontaktu sa strancima. Zato je to njima uvek interesantno i vrlo se trude da ugode svakom gostu.
Mislim da turistički potencijal Bangladeša nije iskorišćen. Potreban je mnogo bolji brending kako bismo imali više turista.
- Tekstilna industrija je najrazvijenija grana industrije u Bangladešu. A kakva je bangladeška moda, kako se ljudi oblače?
To dosta zavisi od lokacije. U selima, odrasli muškarci uglavnom nose košulju i lungi, dok žene nose bluze i shari.
Mlađe generacije muškaraca se uglavnom oblače kao i ljudi na Zapadu, košulje i pantalone. Devojčice uglavnom nose salwar i kameez.
- Kako se mladi zabavljaju u Bangladešu? Da li noćni život ima neke sličnosti sa zapadnim?
Imamo barove i kafiće, ali većina nije kao ona na Zapadu. Kod nas kozumacija alkohola nije uobičajena. Zapravo, tek nekolicina, uglavnom bogatih ljudi pije alkohol. Moje društvo i ja smo uglavnom odlazili u bioskop, na kafu ili čaj negde, odlazili na večere, u teretanu i tako se družili.
- Planiraš da se preseliš u neku zapadnoevropsku zemlju. Koje su najveće razlike između Bangladeša i neke zemlje na Zapadu?
Istina je da razlike postoje. Na primer, mi smo dosta religiozni, odlazimo u džamije, poštujemo verske praznike, a mislim da to nije toliko zastupljeno na Zapadu. Sa druge strane, ja želim da odem na Zapad, želim da iskusim novi način života. Sviđa mi se činjenica što ljudi u zapadnoevropskim zemljama poštuju zakon i red, profesionalniji su, brinu o životinjama, imaju bolji smisao za humor i nisu toliko involvirani u lokalnu politiku.
Negativna stvar bi bila ta što su neki ljudi rasistički prema drugim nacijama, ali verujem da je to manjina.
