stranci u Srbiji
„Šokiralo me je kad sam video da su u Srbiji ubistva vest. To je u mojoj zemlji toliko uobičajeno i često da bi verovatno bilo samo pomenuto negde u unutrašnjosti novina“, kaže za Serbiaindeed Braden Wolley, 28-godišnji mladić koji se preselio u Beograd iz ekstremno nebezbedne Južnoafričke republike.
„Kada sam došao ovde, nisam mogao da spavam nekoliko noći jer ovde nema zidova oko zgrade“, dodaje on objašnjavajući da su sve kuće i zgrade u rodnom Boksburgu opasane zidinama kao sredstvom zaštite od kriminalnih bandi.
U Beograd se preselio u martu 2022. godine po završetku softverskog inženjerstva u Kempton Parku. Sada radi kao programer za jednu IT firmu iz Niša. Prethodno je u Srbiju dolazio turistički jer mu je najbolji drug sa fakulteta bio Srbin, rođen u Južnoafričkoj republici.
Za Serbiaindeed govorio je o tome kakav je život omeđen zidovima i bodljikavom žicom, koliko je svaki izlazak iz doma velika opasnost i kako je jednom izbegao smrt.
Prećeno mi je nožem, a moj drug je izboden na smrt
Južnoafrička republika izuzetno je nebezbedna zemlja u kojoj je svaki izlazak na ulicu realna opasnost. Kriminalne bande svakodnevno i na svakom ćošku vrebaju obične ljude ne bi li ih opljačkali.
Posmatrano iz ugla istorije i ne tako davnog aparthejda, možda bi neko pomislio da je reč o rasistički motivisanim napadima, ali Braden za Serbiaindeed objašnjava da je to pre skup brojnih faktora.
„Nasilje je uzrokovano celokupnim lošim stanjem u državi. Hronična korupcija, nizak nivo obrazovanja i nezaposlenost. Sve ovo zajedno pomešano sa burnom prošlošću doprinelo je ekstremnom nasilju. Na primer, moj drug iz srednje škole izboden je na smrt zbog mobilnog telefona koji i nije bio toliko skup”.
Jednog dana, prve nedelje fakulteta, Braden se takođe našao na ivici smrti.
„Napadnut sam i opljačkan usred dana. Jedan kriminalac mi je držao nož pod grlom dok mi nije uzeo sav novac. Mladi ljudi odrastaju ovako i ne poznaju drugačiji život. Oni su manje nezavisni od evropskih vršnjaka jer roditelji moraju da ih vode svuda.“
Sloboda je na ulicama južnoafričkih gradova nedostižna. Svakodnevni izlazak na ulicu mora da bude isplaniran, jer je i najmanja neopreznost potencijalno pogubna.
„Kada treba da se uključimo u saobraćaj, prvo moramo da odemo do kapije da pogleldamo da li ima nekog na putu. Veoma je često da ljudi koji ne obraćaju pažnju – budu oteti. Ograde oko zgrada čak i nisu efikasne. One su više tu da odvaćaju kriminalce, ali imamo i alarme na njima da nas upozore.“
Braden dodaje da nije pametno pokušati odbraniti se, nego dopustiti kriminalnim bandama da vas opljačkaju i puste žive. Jedini način zaštite jeste da uvek budete na oprezu, svesni okoline, da ne odlazite na nepoznata mesta i ne izlazite sami noću.
„Škole su takođe pod ogradama. Roditelji odvode i dovoze decu. Bio sam zapanjen kada sam video da deca u Srbiji sami pešače do škole i idu autobusom.“
A da li oni nešto stariji, njegovi vršnjaci, mogu da se zabavljaju i druže?
„Izlazimo, družimo se svakako, ali je to sve drugačije. Ljudi u Južnoafričkoj republici nastoje da provode vreme u šoping molovima jer je tu najsigurnije i za njih i za njihove automobile koji su parkirani na sigurnom. Gradovi na obali su malo bezbedniji i ljudi odlaze tamo na plažu da se zabaljaju, ali u unutrašnjosti možemo samo u šoping centrima i po kućama.“
Jedna šetnja Beogradom noću bila je presudna
Ali nije samo svakodnevna opasnost podstakla Bradena da napusti domovinu. Loši životni uslovi i ograničene mogućnosti za dostojanstven život takođe su ga podstakle da ode na drugi kraj sveta.
„Moji roditelji sada imaju samo tri sata dnevno struju. Taj problem traje još od 2008. godine jer država zabranjuje privatnu proizvodnju struje. A korupcija i pljačka od strane političara dovela je do toga da su državne elektrane zastarele i neefikasne.“
Pre dolaska u Srbiju prvi put 2018. godine, Braden nikada nije bio u inostranstvu. Neka zapadna evropska zemlja nikada nije bila opcija, jer je bio svestan da je proces imigracije dug, komplikovan i neizvestan.
U Srbiju se preselio pre osam meseci. Gostoljubivi ljudi, priroda i jedna šetnja bili su presudni.
„Činjenica je da smo, uz sve razlike između naših kultura, i dalje toliko slični i nikada nisam osećao da sam u drugoj zemlji. Ovo u kombinaciji sa lepotom prirode mesta koja sam posetio, istorija mnogih gradova i sela podstakle su me da odlučim da dođem. Ali, pre svega, prekretnica je bila kada sam jednom noću šetao Beogradom, nikada nisam osetila taj mir i sigurnost.“
Pre dolaska morao je da pronađe posao i dobije radnu vizu. U periodu kada je hteo da aplicira za posao, nije bilo puno potražnje za njegovim veštinama, ali je jedne večeri imao sreće.
„Tada sam video oglas na LinkedInu koji se potpuno poklapao sa mojim obrazovanjem. Veoma je uobičajeno da poslodavci odbijaju strance zbog neophodne dokumentacije i vremena koje je potrebno da se sve sredi. Ali ja sam se obratio menadžmentu i rekao da sam zainteresovan za poziciju, ali da ne želim da im oduzimam vreme. Pitao sam ih da li je ipak u redu da se prijavim, odgovorili su da slobodno mogu. Prijavio sam se, prošao dva intervjua i dobio posao. Ali to nije bio ni lagan ni brz proces. Morao sam da čekam izveštaj od države da nema ni jedan pogodan kandidat iz Srbije.“
Srbija je najbolje mesto na svetu za one koji vole meso
Braden je posetio mnoga mesta u Srbiji, uživajući u prirodi. Subotica, Užice i tvrđava Maglić su mu posebno dragi.
„Po dolasku na vrh tvrđave pružao se najlepši pogled na okolne reke i planine, a sve vreme se pod vedrim plavim zimskim nebom na vetru vijorila zastava Srbije. Jednostavno rečeno, oduzimalo mi je dah. Posetio sam dosta mesta u Srbiji i teško je odabrati jedno jer su različiti. Ali, na primer, Subotica je neverovatno lepa, mirna i puna zelenina tokom leta. Takođe, Užice, iako ga Srbi slabo cene, smatrao sam da je šarmantno i veoma jedinstveno sa svojim različitim arhitektonskim stilovima i pogledom na planine.“
Do sada je stekao mnogo prijatelja, ističući da je to najvrednija i najlepša stvar koja mu se desila u Srbiji.
„Veoma je teško ne steći prijatelje u Srbiji. Svi su gostoljubivi i društveni. Uvek prave planove da se vide jedni sa drugima i da čuju šta se dešava kod tog nekog drugog. Mislim da vas Srbi brzo prihvate kao člana porodice. A sigurno ćete ostaviti dobar utisak ako pokušate da pričate na srpskom – tada će vas zvati legendom.“
Braden uživa u celokupnoj srpskoj kulturu – muzici i hrani. Kaže da je Srbija najbolje mesto na svetu za one koji vole meso.
„Potpuno je nemoguće izdvojiti jedno jelo. Ali na primer pljeskavica, ćevapi, sarma, komplet lepinje, palačinke itd. Definitivno nije mesto za vegane i vegetarijance, ali za mesojede jednostavno nema boljeg mesta na zemlji.“
